Category Archives: “Maybe Tomorrow”

I’ve been down and I’m wondering why These little black clouds Keep walking around with me, with me
It wastes time and I’d rather be high Think I’ll walk me outside and buy a rainbow smile But be free, they’re all free So maybe tomorrow, I’ll find my way home…

Devojka sa crvenim noktima

Standard

Počela je da lakira nokte u crveno, nosila veliko srebrno prstenje i ogrlice koje su zveketale za njom. Iz širokih dukserica prešla je u crne uske haljine.

Prestala je da sluša muziku koja je pratila njen stil oblačenja i gutala džez pesme koje je nalazila na internetu. Trudila se da zapamti ime svakog izvođača, numere, kao i reči pesama.

Jela je kavijar i buđavi sir, iako joj su i jedno i drugo u njoj izazivali povraćanje. Sa piva je prešla na vino.

Više je nije bilo u njenom, do tada redovno posećivanom kafiću. Počela je da izlazi na mesta sa wirelles koncekcijom i knjigu zamenila laptopom sa koga je čitala knjige naučne fantastike koju je mrzela. Ali je pamtila svaki detalj koji je mogao pomoći u konverzaciji sa njim. Ponekad bi nešto i zabeležila sa strane.

Trudila se da zavoli destinacije o kojima je on pričao, iako su Velika Britanija i Švedska njoj i dalje delovale primamljivije. Počela je da se javlja na telefone, uredno vodila razgovore sa novonastalim drugaricama, koje su, isto kao ona, lakirale svoje nokte u crveno. Govorila je o modi i išla u kupovine. Radila je sve što i druge devojke. Uvek sa noktima obojenim u crveno.

Sav njen trud imao je jedan cilj – da se dopadne njemu. Da bude onakva, kakva je mislila da on želi da ona bude. Nije shvatala da je on voli zbog svoje drugosti. Zbog njene posebnosti i kontradiktornosti svemu onome što je on bio. U njoj je tražio ono što on nikada nije mogao da bude.

Želeo je da gleda bunt i revolt, nesavršenost u pokretima, svakodnevnu spontanost, budućnost bez ciljeva ali sa jasnom vizijom… Iako ga je svakodnevno nervirala njena vera u ljude i osmeh koji je pratio svako njihovo buđenje, voleo je da je gleda. Kako skakuće po stanu, puštajući glasno radio dok nevešto sprema jutarnju kafu.

Voleo je i njenu kafu koja je svakog jutra bila drugačija, jer je količina kafe u njenoj kašičici varirala od jutra do jutra… Nerviralo ga je i njeno ubeđenje da svet u kome živi nije onaj kome ona mora da se prilagodi, već svet koji se njoj mora svakodnevno prilagođavati. Nervirala ga je, ali ga svakodnevno oduševljavala.

Kada je prestala da veruje u taj svet, krojen za nju, prerušavajući se u devojke sa crvenim noktima, izgubila je njega. Njemu ona više nije bila potrebna. Pretvorila se u ono što je on svakodnevno živeo, u ono što je svakodnevno gledao u odrazu ogledala. Prilagođavajući se svetu, pored njega, izgubila je i sebe.

Photo by: Zoewiezo

Published on 1.27.2011.