M(j)esto gde vreme staje

Standard

U Beograd smo se vratili a da nismo imali pojma koji je dan, datum a ni koliko ima sati.

U “Posilipu” su mi se gazda i gazdarica obradovali još sa vrata i rekli kako sam porasla. Nije ni čudo kada sam kod njih prvi put bila sa svojih 17 godina. Neću da pišem o ružnoj činjenici da smo do Sarajeva išli nekim okolnim putevima jer iz Beograda postoji samo linija do Istočnog Sarajeva, uz stajanje na svakih dva sata. Na moju veliku žalost Sarajevo je i dalje podeljeno ćirilično i latinično, na ono sa crkvama i ono sa džamijama, na studente koji se školuju u Sarajevu i one koji se školuju na Palama

Iako smo tokom sedam dana bili u sobi koju smo delili sa još šestoro ljudi (kao i WC), iako smo vrištali do ranih jutarnjih časova i budili one koji spavaju i drali se na one koji nas bude, više nisam ni sigurna koji dan je od kog bio bolji. Zapravo, nisam sigurna kada su se dani završavali a kada počeli.

Ako bi nas pitali kada smo došli kući tog jutra (“kući” – ahhh prvi znak da sam se odomaćila) mi bismo rekli –  pre ili posle vode. Iz nekog razloga u periodu od 12 uveče do 05 ujutru nije bilo vode. A nije bilo ni ogledala u WC-u prvih pet dana. To neke nije sprečilo da uredno kosu nameštaju ispred lavaboa.

Srećom, našlo se alternativno ogledalo u liftu BBI-a, hostelskom hodniku i ispred Cinema City bioskopa gde smo dva puta dnevno gledali između 2 i 4 filma dokumentarnog takmičarskog programa SFF-a.

U tom istom BBI se nalazi i Sarajevski ofis AlJazeera Balkans gde sam se lažno forskverovala, ali samo minut kasnije naišla na dugogodišnjeg poznanika Želimira koji se kao zaposlen u AJ ponudio da mi pokaže kako to sve izgleda…

And guess what? To je svakako moj dream job.

Ni studio RTS-a u Beogradu ne izgleda tako dobro kao ovaj AJ. A kombinacija (COMBO) ljudi koja radi u AJ iz celog regiona daje taj multikulturalni vajb.

U jednom ranijem tekstu o Sarajevu rekla sam kako ne razumem zašto taj grad toliko volim. Ni kiflice, ni ćevapi, ni rahat lokumi mi ne deluju kao dovoljno dobar razlog za obožavanje ovog grada. Ljudi? Uvek idem sa drugim ljudima, tamo uvek upoznajem neke nove – iz Zagreba, drugih BiH gradova… Dakle nije ni do njih.

Ljude iz Beograda koje poznajem godinama i ne volim ih, u Sarajevu ih nekako upoznam i zavolim. Zajedno prelazimo mostove, ispijamo kafe, pentramo se po krovovima…

Rekoh vam, još uvek ne znam šta je to tako posebno u tom gradu, ali ću odlaziti dok to ne otkrijem. Jedino što znam je, da je u pitanju nešto magično.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s