Gest

Standard

Otišla je još jednom kod njega, da se pohvali svojim ocenama i putovanjima. Pričala je o divnim ljudima koje je upoznala i načinima života koji su se vodili u zemljama koje je posećivala. O hrani i piću, o cenama, o kulturi, o prevozu koji je njoj bio merilo stanja u državi. Zato je i odlazila tamo. Verovala je da će upoznavanjem drugih država, putovanjem u druge države, više voleti svoju. I volela ju je. Svaki put, kada se vraćala u svoj grad, volela ga je još više. Makar zbog tog osećaja da je tamo neko čeka. Neko njen.

Rekao joj je ga ne zanima gde ide i šta radi. Da mu se ne sviđa njeno šetanje po svetu, jer to za nju nije dobro. Iako se trudio da sakrije, pokazivao je znake ljubomore na njen život koji je sama vodila, ne obazirući se na njega. Na tome joj je uvek zamerao. Kaže da se za nju brinuo svaki put kada bi negde otišla, da mora češće da mu se javlja. Da on, odlazak u neke države, nikada neće podržati. Govorio joj je i da nije sama na ovom svetu i da mora da vodi računama o ljudima oko nje. Mislio je da ona sve što radi, radi njemu u inat, da bi dokazala da ona to može. Svaki put, kada bi joj držao pridike, mislila je o tome kako on i nije toliko stariji od nje, da on na to nema pravo. I svakako ga nije imao. Iako je, zaista bio finansijer njenog načina života, o njenim stavovima nije mogao da odlučuje. Mrzela je svaki dinar koji je od njega uzimala, mrzela je što zavisi od njega, zato što mu se pravda i zato što je stalno osećala da mu nešto duguje.
Svaki put kada bi mu se suprotstavila, počinjao bi da viče, a ona je sve brže gužvala parče papira koje joj se našlo u rukama. Ruke su vremenom počele da se tresu, a sve što je planirala da kaže stalo je na pola puta, gušeći je u ždrelu. Trudila se da udahne, misleći da će disanje sprečiti nalet suza. Nije uspelo. Misli koje su joj se motale po glavi, međusobno se gurajući, na kraju bi napolje izgurale i tu poplavu. Disala je, i dalje vrteći papir u rukama, odbijajući da pred njim plače zbog njega.

Nastavljao je da govori o njenoj neodgovornosti, nezrelosti. Da je samo mogla da govori i da ne plače, sve bi mu rekla. Pitala bi ga da li je neodgovornost pravljenje dece i nepriznavanje njih? I da li je pomislio kako je njegovom sinu, koji živi kilometrima udaljen, neznajući ko mu je otac? Ranije, kada mu je predložila da pronađe svog sina, rekao joj je da se to nje ne tiče.

Htela je da ga pita i da li misli da novcem može da kupi ljubav i vreme? Kako li je devojčici koja mamu do svoje četvrte godine svakog dana pita gde je tata, onoj devojčici koja se stidi što u dnevniku nema imena oba roditelja? I iznad svega, htela je da ga pita odakle mu pravo da o njenom životu sudi, kada nikada nije bio deo istog? Odakle mu pravo da govori o njenoj majci i tome kako ju je vaspitala, kada on u tome nije hteo da učestvuje?https://massamilutinovic.files.wordpress.com/2011/11/gest.jpg?w=300

Nije hteo, sve do sada. Danas, on želi da bude otac i da joj naređuje. Brani i dozvoljava. Danas on želi da se pita i da bude pitan. Odakle mu hrabrosti da to traži? Danas, kada ona puni dvadeset godina. Pomisao da to izgovori naterala je da plače. Prišao joj je, kao svaki pravi otac, zagrlio ju je i rekao da je voli najviše na svetu. Zagrljaj je oterao bes i suze. Odjednom, odbijala je da pusti ono što je toliko godina čekala, osećaj da je ona tatina ćerka. Taj osećaj koji je svih tih godina zamišljala i o kome je maštala. Bio je to bedan gest vredan svega. Pitanja su nestala i postala nebitna.

Kada je izašla napolje, htela je da zove svog dečka. Razmišljajući o razgovoru koji joj sledi, shvatila je da će se njen dečko složiti sa njenim ocem, pozdraviti njegovu brigu, i da je nikada neće razumeti. Shvativši to, prekinula je poziv.

Univerzum joj se još jednom iskezio u lice. Nekom suludom kosmičkom šalom, uspela je da pronađe partnera koji je ličio na oca koga je jedva poznavala.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s